Tuesday, July 11, 2017

Esej posvećen dizajneru knjiga - FPU Grafika knjige



Esej posvećen jednom dizajneru knjiga je zadatak na Master akademskim studijama na predmetu Grafika knjige na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Autorka i studentkinja Tamara Petrovski je izabrala da piše o mom radu.
Pogledajte i eseje o drugim dizajnerima na ovom zanimljivom sajtu. :)

Essay dedicated to one book designer is a task on the Master Studies, on the Faculty of Applied Arts, Belgrade.
Author and student Tamara Petrovski chose to write about my work.
and check other book designers as well :)
/you can choose language on the top right

video




Dragana Nikolić živi i radi u Beogradu kao dizajner i ilustrator. Oblast njenog delovanja su uglavnom u kulturi i izdavaštvu, a angažuju je mnogi izdavači iz zemlje i inostranstva. Završila je Srednju umetničku školu u Nišu, na smeru za Grafički dizajn. Diplomirala je 2005. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, takođe na smeru za Grafički dizajn. Članica je ULUPUDS-a od 2008. godine. Pored grafičkog dizajna i ilustracije, bavi se video artom i kratkim eksperimentalnim filmom, a piše i poeziju.

Do sada je imala pet samostalih izložbi. Dve izložbe plakata u okviru projekta Reč u prostoru Studentskog kulturnog centra u Beogradu (2010. i 2011.), jednu samostalnu izložbu Poezin plakata u BIGZ-u (2011), potom Zoo otac, izložbu ilustracija, Staro mesto, kafe galerija, Beograd (2012) i izložbu Lament nad Beogradom u galeriji Polet (2016). Takođe je učestvovala je na mnogim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada: Zlatno pero za ilustraciju 2005; Nagrada za ilustrovanu knjigu poezije, BookILL Fest-a u Novom Sadu, nagrada za mladog dizajnera „Bogdan Kršić“ 2014. i drugih.

Kada je u srednjoj školi izabrala smer Grafički dizajn nije baš znala šta to podrazumeva. Kaže da je zapravo najviše privuklo to što može da dizajnira i radi ilustracije za knjige. Pošto piše poeziju i veoma voli da čita, knjige su joj bile prvi kontakt sa dizajnom. Kao najinspirativnije knjige navodi dečje slikovnice, stare tvrde poveze sa zlatotiskom iz perioda bivše Jugoslavije — kompleti, sabrana dela.

Njen prvi dizajnerski projekat bio je zapravo u srednjoj školi, tačnije njen maturski rad. Uradila je dizajn i ilustracije za knjigu Propovedanje ljubavi Branka Miljkovića. Knjiga je objavljena u Nišu, a Miljković jedn od njenih omiljenih pesnika. Kao značajn rad izdvaja vizuelni identitet za Beogradski festival poezije i knjige Trgni se! Poezija!, kao i dizajn korica za knjige Trećeg Trga.
Uzori
Na nju su, kako kaže, najviše uticali autentični ljudi koji su uspeli da ostanu svoji i prepoznatljivi tokom svoje karijere. Seća se kada je otkrila japanskog dizajnera Tadanori Yokooa, kao i Stefana Sagmeistera. Ali nisu samo dizajneri uticali na njen rad već i vizuelni umetnici, pisci, reditelji, prijatelji…
Ne može a da ne spomene i žene koje rade ili su radile u oblasti primenjene grafike kod nas: tu su Milena Pavlović Barilli, Ida Ćirić, Saveta Mašić, Jana Oršolić, Olivera Batajić Sretenović, Olivera Stojadinović, Jovana Budošan…
O načinu rada
Misli da njen proces rada izgleda prilično haotično. Istraživanje, razmišljanje, prikupljanje materijala, pokušaji. Ponekad se dešava da zatvori oči i vidi kako izgleda neka knjigu ili plakat i onda samo to izvede.
Njene radove vidim kao neku zabavu, kao nešto što je urađeno sa mnogo pažnje, strpljenja, volje i ljubavi… čini mi se kao da Dragana spaja nespojivo. Za nju je rad nešto više od zabave, to je vrhunski dizajn. Ona koristi razne predmete, lepljive trake, žičane ograde, fotografije, ispisuje rukom po ljudskim telima, … i upravo to je ono što ovu autorku čini specifičnom i razlog zašto veliki broj ljudi, uključujići i mene, pomno prati njen rad.
O njenim radovima
Posmatrajući njene radove ne mogu da ne primetim sličnost sa Stefanom Sagmeisterom, jednim od njenih uzora. Posebno se to vidi u radu na posterima za Poezin poetske večeri, gde je rukom ispisivala tipografiju po telima ljudi koji su stajali u različitim pozama, kao i na plakatima koje je radila za Poezin poetske večeri, poetski klabing, kada su se posteri sastojali od šarenih lepljivih traka na kojima su bili ispisani podaci o samom događaju. Njena želja da se bavi dizajniranjem knjiga zapravo dolazi iz njene ljubavi prema književnosti i mislim da se to u njenom dizajnu jasno vidi.
Takođe je oblikovala edicije i radila ilustracija za dečije knjige. Njene korice za knjige u nekim delovima podsećaju me na korice Allison Colpoys, verovatno zbog ručnog ispisa, kolaža i boja.
Omiljene korice su mi one koje je radila za Pascale Petit. Najupečatljivija mi je Mama Amazonica, koja je bila i njena poslednja korica za Pascale. Dizajn njenih korica kao da mami ljude da kupe knjigu bez obzira na to šta se u toj knjizi nalazi. Upravo ovo je cilj svakog dobrog dizajna, a ona je u tome uspela.
O dizajnu
Ono što se ovoj dizajnerki najviše dopada kod dizajna je to što može vizuelno da komunicira i da to bude razumljivo drugim ljudima. Kao dizajner knjiga, ono što radi vidi kao neku vrstu dijaloga sa autorom, vizuelni odgovor na ono što pročita. Misli da je neophodno da se dizajner interesuje i za druge forme umetnosti, a ne samo da se fokusira na grafički dizajn.
Dizajner mora da bude svestan i odgovoran za ono što radi, dizajn je uvek neka vrsta aktivizma, rečenica je kojom Dragana Nikolić odgovara na pitanje šta za nju predstavlja biti dizajner i baviti se ovom sprecifičnom vrstom umetnosti.

No comments:

Post a Comment